Šleper na Dunavu odvozi drveće,
a baka na keju nudi lepo cveće!
Puk'o vidik s' obe strane obale zelene
a u travi pčele traže cvetiće šarene.
Polako se Dunav valja, sobom svašta nosi;
posmatram ga, dok mi vetar leluja po kosi;
i nebo je tako glatko, ni jednog oblaka,
ptice lete, trava ćuti, samo šum pešaka,
što prolaze: k'o polako, a k'o malo brže,
svi su sami, svi hodaju, kondiciju drže.
Ja nevideh nigde dvoje sa rukom u ruci
ali videh mnogo ljudi što tepaju kuci:
fuj to, dođi, čuješ li me nevaljalko jedan,
a njega je stašno briga, mnogo im je vredan.
Pa čoveku nema većih drugara od pasa!
Sve ostalo međ' ljudima dođe kao farsa.
